Kako u praksi biramo činiju odgovarajuće zapremine kada ne želimo ni premalu ni preveliku? U našem timu polazimo od toga šta se sipa u činiju i koliko prostora mora da ostane do ivice. Cilj je da sadržaj stane komotno, bez prskanja pri mešanju i nošenju.
Koji je najbrži način da procenimo potrebnu količinu u mililitrima? Merimo tipičnu porciju koju stvarno serviramo, pa dodamo „radni prostor” od oko jedne četvrtine zapremine da bismo izbegli prelivanje. Ako je jelo tečno ili se mućka, ostavljamo još više praznog prostora.
Šta radimo kad činija služi za salatu, a ne za supu? Za salatu nam je često važnija širina i visina ivice nego sama brojka na deklaraciji, jer salata zauzima volumen i traži prostor za mešanje. U praksi biramo veću zapreminu nego što deluje potrebno, da se listovi ne gnječe.
Kako širina posude utiče na stvarnu upotrebu i kontrolu prelivanja? Šira činija olakšava mešanje i raspoređivanje, ali ako je plitka, lakše je prosipanje pri prenosu. Uža i dublja bolje čuva tečnost, ali može otežati mešanje i hvatanje većih komada.
Kako biramo posude za obrok „poneti” da se sadržaj ne razlije? Mi prvo gledamo realnu količinu obroka, zatim biramo posudu koja ima dodatni prostor i poklopac koji dobro dihtuje. Za sosove i jela sa više tečnosti planiramo dublju posudu i izbegavamo punjenje do vrha.
Da li materijal posude menja doživljaj zapremine i praktičnost? Staklo i metal često imaju deblje zidove i težu bazu, pa unutrašnji prostor može biti manji nego što spolja deluje. Plastika zna da bude tanja i lakša, ali se oslanjamo na jasne oznake zapremine i proveru stvarne „radne” zapremine pri kući.
Kako pristupamo posudama za decu i porcije da bismo izbegli i prelivanje i bacanje hrane? U našem iskustvu manje zapremine sa višom ivicom pomažu da dete lakše zahvati sadržaj bez prosipanja. Biramo veličinu tako da porcija stane bez zbijanja, a da ostane malo prostora za mešanje kašikom.
Šta radimo sa posudama za grickalice i sosove, gde je prelivanje najčešće? Za sosove biramo male, stabilne posudice sa dovoljno visokom ivicom u odnosu na količinu. Za grickalice biramo šire posude, ali ne previše plitke, kako se sadržaj ne bi rasipao pri uzimanju.